Да ли се осећаш кривим због варања?

Зашто се осећамо кривим након што смо преварили нашег мужа или жену? Да ли је исправно да се осећате кривом или се питате зашто су вас околности довеле до афере? Разумијевање зашто сте варали и прихватили је најбољу ногу напред, каже Лаура Схане.

Могу да се сетим инцидента који се десио недавно, један који укључује мог доброг пријатеља. Звала је и хтела да дође. Неколико минута у разговору, а она се стиснула ближе мени, и мокрим носом, испричала ми је како је направила велику грешку и провела ноћ с мушкарцем, некога тко није њен тип.

Очигледно, рекла ми је да су изашли на пиће и да протресу ногу, а ствари су само ишле од руковања до држања за руке да држе-шта-можете.

Загрлио сам је и рекао јој да не размишља много о томе и да је то историја (иако јој нисам рекао да историја има добар начин да се повремено понавља). Сат касније, чинило се да се осећа много боље.

Мало смо чаврљали и она је одлучила да крене. Загрлили смо се на вратима и дала ми је велики осмијех и махнула. "Пуно ти хвала, Лаура, Бог зна како сам крив док сам те натерао да се осјећам боље ..."

Шта?! То ме је узнемирило. Када се кривица увукла у слику? Да ли је била овде са мном, само да би се уверила да је она рањена и разбијена на слици? Дошла је код мене да ме увјери да оно што је учинила није ништа погрешно, и да је све била грешка!

Али у ком тренутку је то била грешка? Била је с тим типом цијелу ноћ, а вјеројатно и прије неизбјежног и очекиваног инцидента. Како није могла да види шта долази? Споменула је да је изгубљена у измаглици и да не зна шта се дешава док не буде прекасно, док не буде учињено. Прихватио сам ту изјаву тихо.

Али, претварајући се да је она изгубљено штене које није знало шта се дешава, на свом тијелу, и несвјесно свега што се догађа око ње, а онда то назива грешком ?! То је била моронска глупост, или шепавост у откупљењу.

За све ријечи које је протраћила говорећи о својој истинској љубави, свом типу и колико га је вољела, и колико је била грешка у инциденту, била је и још увијек мисли на никога осим на себе. Била је, прикладно стављена, себична. Била је у искушењу да зна како би се осјећала, да истражи могућности изван односа. Жељела је пробати пословично забрањено воће. Она очигледно није давала све ове године, док је излазила са својим момком, али онда, наде у оргазам у изобиљу и искушења у изобиљу имала су колена која су се искривила..

Могла је назвати тај сусрет било чиме што она жели, привременом амнезијом, или тјелесном блокадом ума, или како год да га жели назвати. Али била је само себична, и није марила ни за кога осим за себе. А најгори дио свега, она је лагала себе, увјеравајући се да је лаж била вјечна истина. А најбољи дио за њу је успио!

Никада није размишљала о било чему осим о њеним осјећајима, ио својој ограничености у откупљењу. Била је себична, али хеј, шта није у реду с тим? Сви смо ми себични људи, који се брину само о нашој срећи. Историја нам је показала довољно да потврдимо ту тврдњу.

Али проблем који гњави у мојој глави је чињеница да је она себична, и да нема појма о томе. Вратила би се у загрљај свог љубавника, истуширала га с више љубави и поново се подсјетила да то није њена кривица. Била је само нијема гледатељица у нереалном догађају који је укључивао њено невољно и збуњено тијело. Али двапут размисли о томе, да ли је била слатка срна заглављена у замци коју је она предвидјела и предвидјена судбином, или је само играла у складу са својим телесним жељама?

Оно што је урадила није лоша ствар. Али чињеница да је то лако окривити околности уместо себе, је изнад крвотока, то је доказ савести која више не функционише у области чистоће. Шта бисте ви урадили да сте били на њеном месту? Или било гдје у било којем мјесту гдје блуд може продријети и продријети без најаве, али твоје. То би била твоја мала тајна, твој мали скровиште. Шта би ти урадио?

Кликните овде за наставак читања: Да ли је то ваш преварант?