15 ствари које нам је Ангелина научила о избјегличкој кризи
Иако спекулације о распаду Брангелине и даље бијесне, Ангелина је била прилично гласна у неким великим проблемима у протеклих неколико година. Мислили смо да ће Брангелина владати заувијек и да смо погријешили, али још је више изненађујуће колико је Ангие озбиљна у заговарању у име избјеглица широм свијета. Без обзира да ли сте љубитељ Ангелине Јолие или не, нећете избјећи да сте примијетили да њен рад као глумца и режисера почиње да га преузима њена нова улога амбасадора за мир. Ангие помаже да се наде у славне краљице натјецања уведу у праксу. Трговање холивудским гламуром за хуманитарну помоћ, не можете а да не обратите пажњу на њен све више вредан рад за Уједињене нације (УН). Постављена након посљедњег свјетског рата, амбиција УН-а је да олакша међународни развој. Након деценије као амбасадора добре воље за УНХЦР, и више од педесет теренских мисија, Ангелина је постала утицајни заговорник за питања избјеглица и расељења. Године 2012. именована је за Специјалног изасланика УНХЦР-а, и како се избјегличка криза продубила, тако је и њена укљученост. Хајде да погледамо шта нас је Ангелина научила о овом важном глобалном питању.
15 УН
Уједињене нације су важна сила у свету која је посвећена бризи за међународну заједницу. Уједињене нације су основане након Другог свјетског рата као универзална снага за бригу о грађанима планете, изван националних граница у духу великодушности и солидарности. Примарна сврха УНХЦР-а, УН-ове Агенције за избјеглице, је заштита права и добробити избјеглица. У својим напорима да постигне овај циљ, УНХЦР настоји да осигура да свако може остварити право да тражи азил и наћи сигурно уточиште у другој држави и да се врати кући добровољно. Помажући избеглицама да се врате у своју земљу или да се трајно настане у другој земљи, УНХЦР такође тражи трајна решења за њихово стање. Садашњи амерички буџет за УНХЦР је 5,3 милијарде америчких долара, али у поређењу са 596 милијарди долара посвећених војсци Сједињених Држава ово изгледа као релативно скроман износ. Глумац сада сарађује са УНХЦР-ом већ више од деценије и током тог периода је посјетио неке од најразвијенијих земаља свијета. Говорећи о својим односима са избеглицама широм света, Јолие је рекла: "када видим избеглице ... видим мајку, или оца, сина или кћер. Особа са једнаким правима да достојанствено стоји на овој планети."
Има много избеглица
Има много избеглица. Као, двадесет милиона. Двадесет милиона људи који су присилно избачени из својих земаља због последица сукоба. Али то је само дио од 65,3 милиона људи широм свијета који су расељени из својих домова због сиромаштва и недовољних могућности. Да се тај број стави у контекст, то је шездесет милиона више расељених особа него у протеклих седамдесет година (од краја Другог свјетског рата). Током свог времена као амбасадора добре воље, Ангие је гледала како се бројеви пењу. Она је говорила о растућој групи расељених лица у говору у УН-у у септембру 2016. као "море искључених људи". Другим ријечима, један од 122 људи на планети Земљи данас је расељен. И сваког дана, скоро тридесет четири хиљаде људи је приморано да напусти своје домове. Дакле, миграција, било да је мотивисана да буде побољшана економским околностима или присиљена ефектима рата, је прилично велика. То је такође новија и растућа појава.
13 Конфликти су узрок свих ових избјеглица
Број избеглица је већи зато што има више конфликата него раније. У протеклих шест година повећао се број и обим сукоба који узрокују масовне егзодусе људи. Избјегличка криза може се пратити до ерупције око петнаестак више конфликата данас него на почетку стољећа. Од грађанског рата у Сирији до наставка насиља и нестабилности у Авганистану и Еритреји, дубоки немири на Блиском Истоку и Сјеверној Африци директно су одговорни за велики број расељених особа у свијету данас. На примјер, активности Исламске државе (Исис) су раселиле око 2,6 милиона Ирачана, који сада чучну у шаторима или полу-готовим зградама. Наизглед незапажено од стране многих свјетских медија, 1,5 милиона људи је расељено у Јужном Судану, јер су се борбе наставиле крајем 2013. године. Многи од њих су само преживели јер су побегли из превирања и насиља који су ескалирали у својим матичним земљама.
УН се бори да пружи подршку
УН се бори да пружи подршку многим избјеглицама. У 2015. години, УНХЦР је примио само 40% свог буџета за ту годину, што отежава подржавање великог броја избјеглица којима је потребна помоћ. Подузимањем мера штедње, УН је био у стању да настави већину својих основних активности, истовремено водећи нове ванредне ситуације. То је омогућило да се избегну значајна смањења подршке за избеглице. Међутим, недостатак финансијских средстава условио је неке тешке одлуке између заслужних прималаца помоћи и високих трошкова за друге активности. Апел УН-а у Централноафричкој Републици, на примјер, финансира се само три посто. Није ни чудо што је Ангелина постала важан глас организације. Славна личност привлачи пажњу западних медија и одиграла је значајну улогу у преусмјеравању своје пажње према избјегличкој кризи. Без обзира да ли вам се свиђају или не њени филмови, Ангелина Јолие је помогла да се скрене пажња на рад УН-а и подстакла подршку за њене активности у време финансијског притиска.
11 Десет одсто избеглица су сиријски
Десет посто избјеглица су сиријски. Тренутно је званично регистровано укупно 4.810.216 сиријских избјеглица. Одговор УНХЦР-а за њихову подршку и бригу тренутно је упола финансиран, недостатак средстава од 80,4 милиона УСД. То практично значи да УН мора да уведе стриктне протоколе за обезбеђивање адекватне зимске одеће и становања за сиријске избеглице. Програм зимовања почео је у септембру 2016. године, са приоритетом датим угроженим породицама и онима који живе у тешко доступним подручјима, као иу подстандардним склоништима. Зимски сетови обухватају ћебад, пећ за грејање, пластичну цераду, конзерве, керозин и изолацију од воде и шатора. Избјеглице ће се ослањати на ову опрему како би преживјеле зиму у привременим камповима у којима су многи живјели мјесецима или чак годинама. Набавка зимске одјеће и зимске робе од стране УНХЦР-а ће омогућити приматељима да их купе у продавницама широм Турске, Ирака, Либана и Јордана..
10 Већина избјеглица су жене и дјеца
Већина избјеглица су жене и дјеца. И половина избеглица на свету је млађа од 18 година. Можда ће вас изненадити када чујете да демографске групе избеглица које су исељене из својих домова, углавном чине жене и деца. То значи да ће око десет милиона дјеце одрасти у изгнанству из својих домова и искусити неке од најнеугоднијих околности које би могле окружити млади живот. Као резултат преврата, многи немају образовање и оптерећени су бригом за своје породице од малена. Ово такође има негативан ефекат на њихову способност да се запосле, јер су многи изгубили образовање за кризу. Ризик је да то, са своје стране, доводи до дугорочне незапослености младих, чиме се настављају проблеми у корену глобалног феномена миграције. Ангелина Јолие је то рекла "становништво које је искорењено је будућност њихових земаља". Наставила је: "То су пристојне породице, које се региструју и мирно чекају на прилику да се врате кући. Већина њих су жене и дјеца. Никада их не бисмо требали натјерати да се осјећају као просјаци. Или још горе, попут робе којом се тргује између земаља, терет или да им се деца не сматрају једнакима другима. Све док је рат део људског стања, нико од нас није имун на постајање избеглицама. Тако да све избеглице заслужују једнако поштовање и саосећање.
Избјеглице дуго времена проводе у избјеглиштву
Избјеглице дуго времена проводе у избјеглиштву. Тренутно, просечно време које ће избеглица провести у прогонству је двадесет година. Већина сиријских избјеглица које су побјегле у Турску, Либан и Јордан 2011. и 2012. године вјеровале су да ће рат у Сирији ускоро бити завршен и да ће се моћи вратити кући. Тек су посљедњих година схватили да се то неће догодити, што их је навело да траже сталне домове негдје другдје. Трајање ових конфликата такође озбиљно спречава способност становништва да зарађује за живот, тако да, како показују бројке, много више људи него они који директно бјеже од сукоба такође су присиљени да се преселе због економске потребе. Није ни чудо што многе избеглице губе наду да ће се њихови животи вратити у неки привид нормалности. Двадесет година је довољно времена за одрастање и почетак нове генерације, великог дијела радног живота неке особе или остатка. Избјеглички кампови у којима живе су често лоши. Због недовољног броја шатора и друге опреме, породице су присиљене да се заштите од прашине и пешчаних олуја са привременим становима. Ширење болести и неухрањености су стална брига. Скоро свако пето дете у логору Мбера (30 километара од границе Малија) је потхрањено, а 5% је патило од најтеже врсте неухрањености када су стигли.
8 Источних земаља је помогло
Већина светских избеглица су заузете од стране источних, а не западних земаља. Етиопија (736.100), Турска (2.5м), Пакистан (1.6м) и Јордан (664.100) су усвојиле већину светских избеглица. Иако су западни медији усредсређени на интеграцију избеглица у места као што су Америка, Канада и Европа, велика већина њих заправо живи на Блиском истоку иу Африци. Земље у овим дијеловима свијета чине веће жртве од западних земаља, гдје се избјеглице често окрећу због страха од неконтролисане миграције. Отпор усвајању избеглица од стране западних земаља огледа се у несразмерној концентрацији избеглица у другим деловима света: хиљаде на Западу у поређењу са милионима на Истоку. Дакле, присуство избеглица на Западу је пад у океану у поређењу са оним што источне земље доживљавају. Међутим, САД су прихватиле више избеглица него већина западних земаља, са повећањем броја избеглица од 42 одсто у 2015. години. Ангелина је позвала западне земље да се удруже како би формирали реалне и праведне стратегије за олакшавање интеграције избеглица. Оно што је од суштинског значаја је да се спроведу праведне и добро организоване имиграционе политике.
Постоје неке светле тачке
Постоје неке светле тачке. Иако се проблеми у већини погођених земаља погоршавају, ово није свуда. До шест милиона расељених Колумбијаца могло би се вратити у своје домове након мировног споразума између владе и герилаца. Избјегличка криза такођер је изазвала невјеројатне приказе великодушности и солидарности с избјеглицама. И док сукоби постају све непријатељскији у Западној Сахари и Блиском Истоку, други делови света, као што је југоисточна Азија, постали су мирнији током протеклих педесет година. Зато је важно не изгубити перспективу и постати преплављени обимом избегличке кризе. Иако је велика и тренутно се повећава, у глобалном контексту су доступни ресурси за управљање. Ангелина је у више наврата позвала западне земље да избјегавају сепаратистички приступ глобалној избјегличкој кризи. Недавно је то рекла "снажна колективна акција" потребно је наставити пружати дјелотворну помоћ избјеглицама из ратом разорених земаља. Она је рекла: "Као што је случај са било којим глобалним проблемом у 21. веку, некоординирани национални одговори нису одговор. Нестабилан свет је несигуран свет за све. Нема довољно високе баријере да заштити од таквог нереда и очаја. Изолационизам није снага. Фрагментација није одговор. Снага се не боји радити са другима и живјети према нашим највишим идеалима. До сада, УН је наставио да успешно спроводи свој хуманитарни рад.
6 Важна разлика
Постоји важна разлика између економских миграната и избјеглица. Као што је Ангие истакла, ова разлика је у средишту избјегличке кризе. Дефиниција мигранта је особа која има изабран да се преселе из свог дома у потрази за бољим животним условима, платама или могућностима. Насупрот томе, избеглица је неко ко је званична терминологија УН-а овде - "присилно избачен" из њиховог дома као последица рата, претње насиљем или екстремне политичке нестабилности. Наравно, у пракси још увијек постоји значајна сива зона између ове двије дефиниције, која је само комплицирала проблем. Категоризација избјеглица је кључна за рјешавање кризе, јер су проблеми који одређују легитимност права избјеглица једна од највећих препрека земљама које прихваћају избјеглице. Говорећи на самиту Уједињених нација за мир у септембру 2016. године, Ангелина је рекла да ћемо то учинити "пропустили основни тест хуманости ако бисмо дискриминисали избјеглице на основу религије, расе или етничке припадности". Она је такође упозорила да је од суштинског значаја да саме избеглице прате одговарајуће процедуре за добијање подршке УН-а. Није то учинила, рекла је она, могла би ометати способност избјеглица да добију подршку из својих нових домовина и нарушити повјерење владе и народа у ефикасност и правичност таквих поступака..
5 Промена
Јавно повјерење у рјешавање кризе је нарушено, али су кризе отвориле врата промјенама. Упркос погоршању услова у многим земљама које су се суочиле са сукобима, Ангелина је брзо истакла прилику коју то представља за међународну заједницу.унапредити заштиту избеглица и трајна решења ". Ангелина је говорила да охрабри земље да развију "рационални центар" између наивног идеализма и сепаратизма. Она је рекла да то треба да се заснива "демократски пристанак за дугорочни приступ који ће бити потребан". На тај начин, она је помогла да се свјетска пажња посвети томе да је солидарност и подјела терета између земаља домаћина од кључног значаја за рјешавање овог питања, као и за трајни међународни мир и стабилност. Она је дио значајног повећања политичке пажње и ангажмана цивилног друштва у питањима присилног расељавања."То је дужност која пада на све нас ... алтернатива је хаос и даљње расељавање. Свијет без реда и закона, и институције које су наши претходници изградили под оптерећењем катастрофе коју смо могли спријечити."
4. Држите се својих принципа
Држите се својих принципа. Многи људи су претпоставили да је Ангие хуманитарни рад неаутентичан или нека врста ПР кампање. Али на крају, она је и даље скретала пажњу на рад УНХЦР-а. Њен рад у протеклој деценији стекао је поштовање не само од УН-а, који су је промовисали од амбасадора добре воље до специјалног изасланика. Добитница је и пријатељства међународних владиних личности, као што је Виллиам Хагуе из Уједињеног Краљевства (бивши британски министар вањских послова). У 2015. години, краљица Елизабета је додијелила Јолие медаљу за признање њеног рада на сузбијању сексуалног насиља. Ангелина Јолие је показала да је свима нама на Западу забрањено да одиграмо своју улогу у рјешавању ових глобалних питања. Користећи своју водећу улогу у нашем културном пејзажу, она је показала да је могуће да се западна култура укључи у глобалне проблеме, а не да постану склониште од њих. Иако Запад није у центру избегличке кризе, ми смо део шире слике и активни смо учесници на светској сцени, без обзира да ли прихватамо ову улогу или не. Ангие је пример како нас демократија оснажује да покажемо лидерство. Она је показала да је могуће и неопходно да се позабавимо главним узроцима избегличке кризе у нашем заједничком свету.
3 Финд Тхе Роотс
Морамо да циљамо на узроке овог масовног расељавања. У свом говору на Мировном самиту, Ангелина се осврнула на слона у просторији за који сви знамо, а ипак се боримо да разговарамо: наиме, о узроцима избјегличке кризе. Постоје многи фактори који доприносе, али је јасно да је умјесто да се покуша ублажити штета узрокована таквим факторима, покушати ријешити и зауставити извор проблема, логичнији корак. Разлози нестабилности у Африци и на Блиском истоку су вишеструки, али као што је Ангелина нагласила, они су једнако глобални проблеми као и локални: "Ако се осврнемо и видимо да су многи људи расељени, и толико конфликта, и тако мало одговорности, онда морамо испитати извор проблема. Када члан савета безбедности користи свој вето када цивиле убија властита влада или прерано одбацујемо из конфликтне ситуације, случај се просљеђује међународном кривичном суду и онда му не пружамо довољну подршку. Поседовати или делимично задовољити апел за помоћ УН-а и оно што смо нешто постигли, у свим овим случајевима, посљедица је продубљивање сукоба и ширење нестабилности, што доводи до врсте масовног расељавања које данас видимо… Дугорочни одговор укључује: утемељити наш свет на законима и одговорности. "
2 Треба нам напор
Ангелина је у свом обраћању УНХЦР-у истакла да је потребан координиран и одржив напор држава домаћина како би се испуниле хуманитарне потребе које су настале због избјегличке кризе. То захтијева значајну зрелост држава домаћина, од којих се тражи да развију заједничко рјешење проблема. Глобализација је чињеница модерног живота, а избјегличка криза пада у самом средишту питања националног идентитета и граница у све повезаном, али донекле дестабилизираном свијету. Јасно је да смо сви умијешани у судбину ових земаља и њихових расељених особа, чак и ако Запад често превиђа њихово стање. Ангелина је позвала оне који су се окупили на недавном самиту УНХЦР-а да се не повуку, "Али одлучите се окупити и показати лидерство. То је дужност која пада на све нас. На сљедећег генералног секретара УН-а, на све владе, на цивилно друштво, на свакога од нас." У целом свету је очигледно да последице глобализације и међусобне повезаности представљају изазов и шансу које се ускоро не одвијају..
1 Будућност света
Будућност свијета и његова будућа стабилност могу бити директно овисни о томе како ћемо управљати избјегличком кризом. Као што је Ангелина истакла, јасно је да је потребан дугорочни приступ. То је најснажније изразила док је недавно говорила на конференцији УН: "Да ли ћемо успети, помоћи ћемо да се дефинише овај век." Нема притиска. Она је јасно ставила до знања да је за пружање избјеглица кључна већа подршка земаља домаћина и заједница "више опција за постизање самопоуздања и вођење достојанствених живота у егзилу". Уједињене нације су недавно објавиле „Агенду за одрживи развој до 2030.“, у којој се јасно наводи колико је посвећена инклузивности "који се протеже на избјеглице и друге расељене популације", и настоји да обезбеди "неке важне могућности" усред свете пропасти и таме. То није лако читати на више начина од једног, али покрива неке прилично важне проблеме који ће без сумње дефинисати наше време.